Untitled Document

1. Od kada datiraju poceci magnetnog zapisivanja zvuka? 1941. , uvedeno predmagnetisanje trake magnetnim poljem visoke frekvencije. . 2. Ukratko objasniti princip magnetnog zapisivanja i reprodukcije zvuka. Elektricna struja signala (audio) protice kroz namotaj i stvara magnetno polje, u vazdusnom procepu, kojim se trajno magnetise nosac zapisa. Nosc zapisa je traka koja se kree stalnom brzinom. 3. Objasniti sta je magnetofon a sta magnetofonska glava: Magnetofon je ureaj za snimanje i reprodukciju zvuka magnetnim postupkom. Magnetofonska glava je elemenat pomou koga se magnetise nosac zapisa 4. Objasniti koja je uloga vazdusnog procepa na magnetofonskoj glavi pri zapisivanju a koja pri reprodukciji magnetnog zapisa. Pri upisivanju vazdusni procep "skree" linije magnetske indukcije iz glave u traku. Pri reprodukciji procep "tera" (prisiljava) linije magnetske indukcije iz trake da obiu ceo torus i zatvore se kroz namotaj. 5. Navesti odnovne karakteritike magnetofonske trake: Izraena je od plastike. Na jednu stranu trake nanesen je osetljivi sloj od feromagnetika. Debljina noseeg dela trake je od 20 do 50 m. Debljina osetljivog sloja trake je od 10 do 20 m. Trake se izrauju u vise sirina: 3,17 mm (kasetofoni) 6,25 mm (mono, stereo , 4 kanala), 12,7 mm. 25,4 mm, 50,8 mm (vise kanala). ----------------------------------------------------------------------------- 1. Od kada datira sistem za snimanje i reprodukciju digitalizovanog audio signala? Kompanije Philips i Sony su 1982 godine standardizovale kompakt disk (,,compact disc CD") . 2. Navesti osnovne karakteristike prvog kompakt diska kao nosaca audio signala. Kompakt disk je originalno predvien za zapisivanje audio signala; kasnije je prilagoen ostalim primenama. Snimanje je realizovano na dva kanala (Frekvencija uzorkovanja je bila 44,1 kHz a kvantovanje 16 bita. Disk je imao precnik 120 mm. 3. Objasniti kako se menja brzina kompakt diska pri ocitavanju podataka. Zapis na disku je realizovan u obliku spirale sa pocetkom u centralnom delu diska i krajem na perifieriji.Ocitavanje pocinje od centra diska 500 ob/min. Ocitavanje se zavrsana na periferiji 200 ob/min. 4. Koja je osnovna razlika u fazi ocitavanja podataka izmeu mehanickog (gramofonska ploca) i magnetnog (traka) sa jedne strane i optickog (disk) zapisa sa druge strane? Zbog laserskog ocitavanja kod kompakt diska nema neposrednog kontakta izmeu pretvaraca signala i diska (nosaca zapisa) pa ni do njihovog habanja ili osteenja tokom reprodukcije. 5. Navesti osnovne karakteristike zapisa na kompakt disku. Zapis se nalazi na donjoj strani diska. Sastoji de od udubljenja konstantne sirine i dubine i razlicite duzine. 6. Objasniti nacin ocitavanja signala sa kompakt diska. Svetlosni snop laserske diode se fokusira pomou sociva i pogaa metu na disku. Reflektovana svetlost se vraa i kroz prizmu usmerava na foto diodu. 7. Kako se tokom ocitavanja razlikuju signali niskog (nule) i visokog (jedinice) nivoa? U zapisu na disku signale niskog nivoa predstavljaju udubljenja a signale visokog nivoa ravni delovi povrsine. Intenzitet svetlosti je vei kada se reflektuje od ravne povrsine diska i to je logicka jedinica. Kada laserski zrak naie na udubljenje, deo svetlosti se reflektuje od udubljenja a deo od ravne povrsine. Ta dva dela su u protivfazi i meusobno se delimicno ponistavaju. i to je logicka nula. 8. Objasniti osnovnu grau (strukturu) kompakt diska. iz cetiri sloja. imamo prozirni polikarbonatni sloj, reflektujui alumijumski sloj, zastitni akrilni sloj i etiketu. Podaci se nalaze na reflektujuem aluminijumskom sloju, ----------------------------------------------------------- 1. Kolika je priblizno brzina audio signala kroz provodnike? 200 000 km/s. . 2. Kolika treba da bude duzina kabla da u njemu ne bi doslo do pojave prostiranja u kom slucaju ga mozemo predstaviti koncentrisanim parametrima? manja od 1 km. 3. Skicirati ekvivalentnu semu mikrofona sa prikljunim kablom i prijemnikom. naznaciti tipicne vrednosti pojedinih elemenata. Tipicne vrednosti pojedinih elemenata na semi su: Ri= 150 200 , Rp=1,5 k , C = 80 pF/m, RL = 68 m/m. 4. Kakav je uticaj otpornosti mikrofonskog kabla na karkateristike mikrofonskog signala? Njegov uticaj se svodi na neznatno slabljenje mikrofonskog signala koji na liniji duzine 100 m sa provodnicima precnika 0,25 mm2 iznosi 0,1 dB. 5. U cemu se ogleda uticaj kapacitivnosti mikrofonskog kabla na karaktersitike mikrofonskog signala? Velika kapacitivnost mikrofonskog kabla moze dovesti do slabljenja visokih frekvencija. Frekvencija na kojoj imamo slablejnje od 3 dB 6. Kakve su osnovne karakteristike ureaja za linijske signale, kad se radi o njihovom meusobnom povezivanju? Izlazna impedansa linijskih pojacavaca je u granicama od 20 do 100 . Linijski pojacavac se obicno povezuje sa uredjajima cija je ulazna impedansa reda 10 k. 7. Kakav je uticaj parametara kabla na karakteristike linijskog signala? . Uticaj otpornosti kabla je jos manja nego kod mikrofonskih signala i moze se potpuno zanemariti. 8. Kolika treba da bude izlazna otpornost linijskog pojacavaca sa tacke gledista smanjenja uticaja elektromagnetnih smetnji? Potrebno je da bude sto manja. sto je Rs manje to je ovo slabljenje vee. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. Kako se signal bezicnih mikrofona prenosi do ureaja za snimanje ili pojacanje audio signala? Signal bezicnih mikrofona se prenosi radio talasima u VHF ili UHF podrucju frekvencija, sa AM, FM ili nekom vrstom digitalne modulacije. ----------------------------------------------------------------------------------- 2. Koja je osnovna razlika izmeu jeftinih bezicnih mikrofona koji za prenos signala koriste infracrvenu svetlost i bezicnih - radio mikrofona? Kod prvih je potrebna linija direktne vidljivosti izmeu mikrofona i prijemnika, za razliku od modela kod kojih se signal prenosi radio talasima gde ta vidljivost nije preko potrebna. ----------------------------------------------------------------------------------- 3. Gde se najvise koriste bezicni mikrofoni? Najvise se koriste na televiziji, zivih dramskih i muzickih komada, na mitinzima Koriste se kod snimanja i u studijima i na terenu. ----------------------------------------------------------------------- 4. Koje su osnovne prednosti bezicnih mikrofona u odnosu na mikrofone sa kablom? Sloboda kretanja izvoaca ili govornika, odsustvo potrebe za stalnim pomeranjem i namestanjem kablova i potpuno eliminisana mogunost osteenja ili kidanja kablova u prostoru izvoaca. -------------------------------------------------------------------------- 5. Koji su glavni nedostaci bezicnih mikrofona? Mogua pojava interferencije (ogranicen veka trajanja baterija), sum i pojava mrtvih tacaka ---------------------------------------------------------------------- 6. Koji su opsezi frekvencija rezervisani za rad bezicnih mikrofona? Dva opsega u VHF pofrucju (49-108 MHz i 169 -216 MHz) i dva opsega u UHF pofrucju (450-806 MHz i 900-952 MHz) frekvencija. --------------------------------------------------------------------------------- 7. Koje aktivnosti se smatraju primarnim u podrucjima frekvencija gde je predvien rad bezicnih mikrofona? TV, radio, i (mobilna telefonija, pejdzeri -------------------------------------------------------------------------------- 8. Objasniti princip prenosa signala kod bezicnih (radio) mikrofona. Bezicni mkrofoni rade na principu FM prenosa Nosilac na datoj frekvenciji iz VHF ili UHF podrucja se modulise audio signalom i salje na pojacavac odakle se salje preko predajne antene u prostor. ----------------------------------------------------------------------------- 9. Objasniti princip prijema signala kod bezicnih (radio) mikrofona. prijemni signal sa antene prvo pojacava, a zatim demodulise, tako da se na kraju dobija audio signal. ------------------------------------------------------------------- 10. Koji su osnovni nedostaci prijema radio signala pomou jedne antene? mogui gubitak signala usled refleksija Drugi je osetljivost na sum ---------------------------------------------------------------------------- 11. Objasniti koja je prednost prijema sa dve antene (»diversity« prijem)? dve antene, veoma mala verovatnoa da dodje do ponistavanja signala na obema antenama jednovremeno. ------------------------------------------------------------------------ 12. Objasniti razloge primene kompandovanja kod radio prenosa mikrofonskog signala. Razlozi su odrzavanje dinamickog opsega signala i odnosa signal sum, koji bi se inace degradirali pri prenosu bez kompandovanja. ----------------------------------------------------------------------- 13. Kakva se frekvencijska korekcija primenjuje pri radio prenosu mikrofonskog signala? smanjuje se cujnost promene nivoa praga suma zbog promene pojacanja u procesu kompandovanja. -------------------------------------------------------------- 14. Koje tipove predajnika imamo kod bezicnih mikrofona? dva// sa predajnikom za drzanje u ruci i predajna jedinica u posebnom kuistu (body pack). ----------------------------------------------------- 15. Koje vrste prijemnika se koriste pri prenosu signala bezicnih mikrofona? Jednokanalni, dvokanalni i visekanalni. ---------------------------------------------- 16. Na koliko frekvencija mogu da rade jednokanalni prijemnici kod bezicnih mikrofona? na veem broju frekvencija, ----------------------------------------------------- 17. Da li postoji mogunost da vei broj mikrofona (sa pripadajuim predajnicima) radi jednovremeno koristei jedan prijemnik? Ne. Za svaki mikrofon sa svojim predajnikom, mora postojati odgovarajui prijemnik. ---------------------------------------------------------- 18. Kakav tip antene imaju visekanalni prijemnici? par svojih diverziti antena, svi prijemnici napajaju iz jednog diverziti antenskog para preko odgovarajueg razdelnika (splitera). --------------------------------------------------------- 19. Koliki je, priblizno, domet bezicnih mikrofona? Do 150 m pa i vise ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 1. Sta je granicna zona a sta granicni sloj? Povrsina na kojoj dolazi do refleksije zvucnih talasa naziva se granicna zona a granicni sloj je oblast u neposrednoj blizini granicne zone u kojoj su direktni i reflektovani zvucni talasi u fazi. 2. Kako se jos naziva granicni sloj? zona pritiska. 3. Koliki je ukupni zvucni pritisak u zoni pritiska u odnosu na pritisak upadnog talasa? duplo vei (6 dB) od pritiska upadnog talasa. 4. Kako rastojanje mikrofona od granicne povrsine utice na njegovu gornju granicnu frekvenciju? Smanjenjem rastojanja mikrofona od granine povrsine poveava se gornja granicna frekvencija, i obratno. 5. Sta utice na donju granicnu frekvenciju mikrofona koji se nalazi u zoni pritiska. Velicina granicne povrsine. 6. Sta su mikrofoni zone pritiska? Mikrofoni koji su izraeni tako da im se membrana nalazi u zoni pritiska 7. Od cega zavisi visina zone pritiska? od talasne duzine zvuka koji pogaa granicnu povrsinu. 8. Koliko piblizno iznosi visina zone pritiska? jednoj trinaestini talasne duzine zvuka (/13) na datoj frekvenciji. 9. Kako se menja osetljivost mikrofona njegovim postavljanjem u zonu pritiska jedne reflektujue povrsine? njegov prijemni ugao postaje 2 steradijana i poveava se njegova osetljivost za 6 dB. 10. Sta se desava sa osetljiosu mikrofona zone pritiska ako ga postavimo na presek dve meusobno normalne reflektujue povrsine? prijemni ugao se smanjuje na steradijana dok se osetljivost poveava za dodatnih 6dB 11. Kako se menja sopstveni sum mikrofona zone pritiska kada ga postavljamo u blizinu reflektujuih povrsina? ostaje nepromenjen, pa se dodavanjem nove reflektujue povrsine poveava i odnos signal sum mikrofona za 6 dB. 12. Kako se menja odnos nivoa direktnog i reflektovanog zvuka kada se mikrofon zone pritiska nae u blizini meusobno normalnih reflektujuih povrsina? odnos direktnog i reflektovanog zvuka, sa svakom novom reflektujuom povrsinom poveati z a 3 dB. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. Nabrojati formate kompakt diska CD – ROM (Compact disc Read Only Memory – zapisaivanje podataka, ne samo audio CD – R (Compact disc Recordable - moguće upisivanje audio i drugih podataka dok se disk ne napuni) CD – RW (Rewritable, podaci se mogu upisivati i čitati, brisati i ponovo upisivati) ----------------------------------------------------- 4. Objasniti nacin upisivanja podataka na CD-R laserski zrak zagrejava sloj za upisivanje na 250 °C, topi ga Formraju se udubljenja. ----------------------------------------------------- 5. Kako se citaju podaci sa CD-R-a? laserom, sa smanjenom snagom, na bazi intenziteta refleksije, ------------------------------------------------- 6. Sta se desava tokom vremena sa organskim slojem kod CD-R-a? vremenom propada zbog oksidacije, nečistoće materijala --------------------------------------------------- 7. Zasto kod reprosukcije CD-R diska moze doi do nekompatibinosti i nemogunosti reprodukcije ovog diska na razlicitim reproduktorima? Smanejna refleksivnost sloja sa upisanim podacima može dovesti do nekompatibilnosti ------------------------------------------------------------ ------------------------------------------------------------ 9. Na cemu se zasniva upisivanje i brisanje podataka kod CD-RW a? prevođenju materijala iz kristalne u amorfnu fazu, i obratno ---------------------------------------------------------- 10. Zasto se CD-RW nosaci informacija tesko mogu reprodukovati na CD ili CD-ROM ureajima? zato sto je Refleksivnost CD-RW mala: amorfno stanje – 15%, kristalno stanje-25%; ------------------------------------------------------------------ 11. U kojim verzijama se proizvode CD RW reproduktori? za muziku i za računarske podatke. ------------------------------------------------------------ ------------------------------------------------------ 13. Koje su osnovne karakteristike DVD-a? Univerzalna namena: Veliki kapacitet, niska cena ------------------------------------------------------ 14. Nabrojati verzije DVD-a prema kapacitetu. Jednostrani jednoslojni - 4,7 GB Jednostrani dvoslojni - 8,5 GB Dvostrani jednoslojni - 9,4 GB Dvostrani dvoslojni - 17 GB ---------------------------------------------------- 15. Navesti osnovna unapreenja koja su omoguila znacajno poveanje kapaciteta DVD-a? • smanjenje talasne dužine laserske diode – 650 nm (635 nm) • smanjenje dimenzija udubljenja (bump-a) i razmaka između tragova • povećanje preciznosti očitavanja • poboljšanje zaštite od grešaka pri dekodovanju -------------------------------------------------------------- 16. Navesti osnovne verzije DVD-a DVD – ROM DVD – VIDEO DVD – AUDIO DVD – R DVD – RW DVD – RAM ---------------------------------------------- 17. Navesti osnovne karakteristike DVD AUDIO nosaca zapisa? dvokanalni ili visekanalni stereo muzički program -------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. Koliko iznosi i cime je ogranicen dinamicki opseg cula sluha? od 20 hz do 20khz sa donje strane određen pragom čujnosti a sa gornje granicom bola 3. Kako se racuna i kolio iznosi odnos signal sum za culo sluha? Maksimalni nivo zvuka - nivo šuma=odnos signal oko 90db 4. Koliko iznosi odnos signal sum za simfonisjki orkestar? oko 65 dB 5. Koji su osnovni sastavni elementi cula sluha? -spoljašnje uho -srednje uho -unutrašnje uho 6. Kad se kod redukcije suma primenjuje kompresija i zasto? pre snimanja ili pre prenosa da bi se signal smestio u definisane granice 7. Koja je uloga ekspanzije i kada se primenjuje ovaj postupak? • pre snimanja ili pre prenosa – ne snima se postojeći šum • pri reprodukciji ili prijemu – eliminiše se postojeći šum i šum trake ili šum prenosnog puta 8. Kako se dele sistemi za redukciju suma prema nacinu delovanja kod promene nivoa audio signala? Dinamički kompresija, ekspanzija – Statički ekvalizacija – 9. Sta je jednostruki sistem za redukciju suma? kompresija, ekspanzija, ekvalizacija – jednom deluje na signal 10. Sta je dvostruki sistem za redukciju suma? kompresija – ekspanzija, 11. Nabrojati bar pet jednostrukih sistema za redukciju suma: • Prekidač na kanalu (mute switch) – • Smanjenje pojačanja kanala - • Noise gate – • Filtar propusnik niskih frekvencija – odstranjuje • Dinamički filtar za eliminaciju šuma – kanal – 12. Koja dva postupka za obradu signala se primenjuju kod dvostrukih sistema za redukciju suma? Kompandovanje signala Isticanje i potiskivanje frekvencijskog opsega 14. Koji su negativni efekti kompanderske tehnike? • šumovi naneti posle kompresije menjaju nivo ”disanje” ili ”pumpanje” 15. Kako se problemi premasenja kod nailaska signala velikog nivoa resavaju u Dolby sistemima za redukciju suma? Problem premašenja velikih signala otklonjen tako da se uopšte ne menja dinamika velikih signala. 16. kako se u Dolby sistemima resava problem promene nivoa suma na prijema (disanje i pumpanje)? dinamika ne menja istovetno u celom opsegu audio frekvencija, već različito u raznim frekvencijskim područjima i to u zavisnosti od prisustva signala niskih nivoa. 18. Nabrojati najcese primenjivane Dolby sisteme za redukciju suma: Dolby A – primena kod profesionalnih magnetofona za studijsko snimanje muzike Dolby B – sistem za potiskivanje šuma u kasetofonima (masovna upotreba) Dolby C usavršena verzija Dolby B sistema Dolby FM – primena Dolby B pri emitovanju FM radio programa Dolby SR ( Spectral Recording ) – višekanalno snimanje, ton na filmskoj traci 19. Ukratko objasniti princip rada Dolby A sistema za redukciju suma. Gde se primenjuje Dolby A sistem? Dolby A potiskuje šum i viših i nižih frekvencija. primena kod profesionalnih magnetofona za studijsko snimanje muzike 20. Sta je Dolby B sistem, koje su mu osnovne karaktersitike i gde se primenjuje? sistem za potiskivanje šuma u kasetofonima Dolby B reguliše dinamiku na višim frekvencijama, iznad 4000 Hz,